Ako gledamo iz ugla nekog ko nema iskustva u ovoj oblasti, rad sa polimernom glinom je veoma jednostavan, zar ne? Sve izgleda kao da je samo potrebno imati polimernu glinu, malo je oblikovati i ispeći. Međutim, profesionalci su nam otkrili da to i nije baš tako. Ako želite ozbiljno dobre rezultate i ako želite da od vaših rukotvorina zastaje dah, morate da znate da se pre, posle i između ta dva procesa (modelovanja i pečenja) krije mnogo pojedinosti, problema, trikova i alata. Ne možemo vam ih sve otkriti u samo jednom članku, ali vas zato možemo upoznati sa onim najosnovnijim karakteristikama kako biste znali koju masu i koje alate da odaberete za sam početak.
Majstori za polimernu glinu kažu da je ovo prilično zarazan hobi, teško će vas ostaviti na miru kada se jednom upustite u modelovanje. Ali i da je opuštajuće, odličan odmor za vašu psihu i sjajna zabava za malu ili onu malo stariju decu. Po najnovijim psihološkim istraživanjima, upravo se ovakav rad gde su angažovani prsti i šaka uopšte, svrstava u veoma važan za razvoj intelektualnih sposobnosti kod najmlađih.
Zašto polimerna glina?
Za razliku od drugih masa za modelovanje, polimerna glina je trajan materijal koji pečenjem/sušenjem postaje čvrst i otporan. Njima se radi jednako lako kao i sa plastelinom, ali nakon što ih osušite ili ispečete vašim figuricama ili nakitu neće smetati voda, neće pucati i trajno će zadržati oblik. Dokazano je da ove mase nisu toksične i da su potpuno bezbedne za upotrebu čak i kada su deca u pitanju.
Po čemu treba razlikovati polimerne gline?
Osnovna podela polimernih glina je na one koje se suše pečenjem i one koje se suše na vazduhu - veoma važna karakteristika o kojoj treba razmisliti pre kupovine, pogotovo ako planirate glinu da kombinujete sa drugim materijalima koji možda ne bi podneli pečenje. Razlikuju se i po tvrdoći, pa tako kod FIMO masa imamo mekanu (FIMO soft) i klasičnu varijantu. Možete ih naći i sa posebnim efektima u vidu šljokica/glitera ili kao prozirne mase(FIMO effect).
Na tržištu ćete naići na različite brendove i serije (Fimo, Premo, Cernit...), kod svih su karakteristike slične i verovatno vi kao početnik ne biste primetili značajne razlike, ali oni koji se dugo bave ovim materijalom primećuju. Cernit mase su, na primer, mekše i nije im potrebno dugo omekšavanje pa su preporučljive za početnike ili decu, ali to može značiti i da će se više lepiti za vaše ruke i ostavljati boju na njima. Cernit masa ima veliki broj nijansi i to je njihova osnovna prednost u odnosu na Fimo masu. Fimo Soft masa je po našem saznanju najpopularnija, što bi značilo možda i najbolja na našem prostoru.
Kako se radi sa polimernim glinama?
Prvo ih treba razraditi i napraviti nove nijanse ukoliko vam već postojeće ne odgovaraju. Ne treba vas čuditi što će glina biti tvrda kada je izvadite iz pakovanja. U prvi mah ćete pomisliti da sa njom nešto nije u redu, ali samo budite strpljivi i omekšajte je valjajući je kroz prste nekoliko minuta. Kada se glina troši ili raspada pod prstima moguće da je stara ili nije adekvatno čuvana, ali čak se i takve mase mogu razraditi i biti dobre za rad, samo je potrebno strpljenja.
Kada ste dobili željene boje, mekane i homogene komade, možete krenuti sa pravljenjem oblika. Ukoliko vam trebaju tanki komadi tu je valjak za modelovanje, a za seckanje se možete poslužiti alatima i mašinama koje su specijalno napravljene za rad sa ovim masama ili ih možete improvizovati od onoga što već imate. Štapići, čačkalice, modle i nožići... svemu se može naći primena kod ovakvih poslova. Kako je obično u pitanju nakit ili figurice sa jako sitnim detaljima, morate biti strpljivi, precizni, ali i pedantni i materijal pametno čuvati (odlagati ga u folije kada sa njim ne radite i ne spuštati na prljave površine gde bi za masu mogla da se zalepi prašina, na primer).
Napravljene elemente ćete lako spojiti jedan za drugi ako su sitniji, a ako su u pitanju krupniji delovi kod kojih je jasno da se ne "lepe" dovoljno jako jedan za drugi moraćete da iskoristite čačkalice ili tanku žicu od koje ćete napraviti konstrukciju. Trik uz pomoć kog možete uštedeti na materijalu i istovremeno napraviti laganiju figuricu jeste aluminijumska folija - zgužvajte je i obložite masom, umesto da čitava figura bude ispunjena.
Da biste sačuvali svoje delo, dali mu trajnost i slobodno mogli da ga ponesete kao nakit ili da ga možda zakačite kao privezak za svoj ključ bez straha da će se nešto tu pokvariti ili polomiti, potrebno je da ispoštujete uputstvo proizvođača i figuricu ostavite da se suši na vazduhu (Air) ili je ispečete u rerni(Termalno obradiva). Pečenje može biti u bilo kojoj električnoj pećnici, a obratite pažnju na preporučenu temperaturu, vreme pečenja i to da li figuru treba staviti u hladnu ili zagrejanu rernu (to će obavezno stajati na pakovanju, kod FIMA to je 25-30 minuta na 130 stepeni).
Još nekoliko saveta:
Kada pravite elemente koji će se naći kao ukras na keramičkim šoljama ili sličnim predmetima, važno je znati da ih morate peći odvojeno od predmeta, a nakon što je glina tvrda možete je zalepiti jačim lepkom ili Fimo Gelom.
Može vam se dogoditi da imate masu koja je previše mekana i sa kojom se ne može raditi, pogotovo leti kada su temperature visoke. Rešenje: uzmite komad običnog štamparskog papira i komad gline ostavite na njemu par sati. Na papiru ćete videti "masnu" mrlju na mestu gde je bila glina, a ona će biti suvlja i pogodnija za rad jer je zapravo papir iz nje izvukao višak vlage.
Nakon što ste je ispekli, polimerna glina je poslata vodootporna čvrsta plastika i nije neophodno lakirati je, ali predmet možete izlakirati ako mu želite dati sjaj. To uradite lakom za polimerne materijale. Nemojte koristiti lak za nokte. Iako ste možda pomislili da se ne može desiti ništa loše, zapravo može - lak će kroz nekoliko dana rastopiti polimernu glinu i predmet će postati mekan i lepljiv. Takođe, profesionalci ne preporučuju korišćenje lepkova i lakova za dekupaž.
