Da li ste imali priliku da se nađete ispred vitraža i da vam dah zastane od oduševljenja? Način na koji svetlost prodire kroz obojena stakla i formira sliku retko koga će ostaviti ravnodušnim. Oni koji poznaju proces kojim pravi vitraž nastaje znaju da to nije ni malo jednostavan posao, a znaju i da iza ovakvih dela moraju stajati posebno talentovani i spretni umetnici.
Sada se sigurno pitate zašto pominjemo ovu tehniku kada je jasno da je rezervisana za mali broj onih najtalentovanijih. Nećemo vam, naravno, pisati o pravim vitražima u ovom blogu, ostavićemo originalnu tehniku majstorima, ali ćemo se pozabaviti tehnikom izrade „lažnog vitraža“ - ako ste neko ko voli da u svom domu ima jedinstvene ukrase ili neko ko voli da poklanja svojim prijateljima unikatne sitnice, a istovremeno volite četke, boje, slikanje i sve što je u vezi sa tim, dobro bi bilo da pročitate ovaj tekst i pogledate video.
Šta je to vitraž i ko može da ga radi ?
Vitraž je umetnost rezanja i spajanja raznobojnog stakla pomoću olovnih traka čime se dobije staklena celina koja obično bude ugrađena u otvore prozora ili vrata te prostoru u kom se nađe daje posebnost i u svako doba dana novi doživljaj. Po ugledu na pravi vitraž nastala je njegova imitacija koja je zapravo slika na staklu, ali će na sličan način oplemeniti vaš dom.
“Lažni vitraž“ (jasno vam je zašto ima takav naziv) je mnogo jeftinija varijanta, a materijal koji je za njega potreban je pristupačniji u svakom smislu. Zasniva se na tome da ćete pomoću kontur boja imitirati olovne trake, odnosno mesta na kom se spajaju dva stakla različite boje, a transparentnim bojama za staklo oslikavati polja uokvirena konturama. Osim boja trebaće vam malo preciznosti, malo spretnosti, mašte i strpljenja.
Trebaće vam i razređivač kojim ćete boje razrediti ukoliko one nisu na vodenoj bazi i nekoliko četkica od mekanih vlasi. Možete raditi na bilo kom staklu - na vratima i prozorima, na staklu koje će tek biti ugrađeno u njih ili na manjim komadima kao što su staklene čaše, vaze, tanjiri... Samo, imajte na umu da nije preporučljivo kasnije koristiti ih kao posuđe jer hrana ne bi smela doći u dodir sa bojama, a osim toga, rizikujete da se vaš rad ošteti tokom pranja.
Kako napraviti sopstveni vitraž ?
Pre svega, pripremite staklo - operite ga deterdžentom i vodom i ostavite da se potpuno osuši, zatim ga prebrišite ubrusom nakvašenim alkoholom kako biste uklonili eventualne masnoće koje bi mogle ometati prijanjanje boja. Dobro je da staklo tokom slikanja bude u horizontalnom položaju kako bi se izbeglo slivanje i bežanje boje van kontura, pa se potrudite da ga postavite tako ako su u pitanju stakla na prozorima ili vratima koja se mogu skinuti.
Neophodna vam je ideja, a zatim i skica te ideje na papiru ili tanjem kartonu. Isplanirajte i iscrtajte olovkom mesta gde će biti konture na formatu koji je iste veličine kao i staklo na kom ste planirali da radite. Crtež podmetnite ispod stakla (ili ga ubacite u čašu, vazu, ili drugi stakleni predmet tako da se providi i bude vam vodilja pri radu) i pričvrstite ga selotejpom na par mesta da se ne bi pomerao.
Savet je da se tokom iscrtavanja kontura strogo držite crteža, jer svako odstupanje i dodavanje neplaniranih linija vas samo može zbuniti. Naravno, sveže greške možete srediti tako što ćete boju odmah obrisati papirnim ubrusom, a već osušene linije biste morali potopiti u mlaku vodu na neko vreme kako bi se opustile i odvojile, jer su kontur boje uglavnom na vodenoj bazi ali nakon sušenja postaju vodootporne.
Trebaće vam već pomenute kontur boje - naći ćete ih u malim tubama sa uskim otvorom koji omogućava ispisivanje tankih linija. Nešto su gušće od običnih boja i ta gustina će vam pomoći - neće dozvoliti da se vaša linija razlije već će ostati onakva kakvu ste je postavili. Ima ih u više nijansi, pa čak i kao bezbojna kontura i možete ih kombinovati ili se odlučiti za konturu u samo jednoj boji koja će vernije imitirati vitraž. Neka budu potpuno suve pre nego što počnete bojama popunjavati površine (potrebno im je uglavnom između pola sata i sat vremena da se osuše).
Što se tiče samih boja, za imitaciju vitraža, odnosno, oslikanu staklenu površinu kroz koju će prodirati svetlost, potrebne su vam transparentne/providne boje za staklo i pod takvom oznakom ćete ih i naći. Mogu biti na bazi vode, na bazi alkohola ili drugog rastvarača. Princip rada u sva tri slučaja je isti, sem što ćete one koje su na bazi vode razređivati vodom, a one na bazi alkohola isključivo alkoholnim razređivačem ili medijumom koji proizvođač preporučuje u tu svrhu. Ove boje dolaze u tečnom stanju i zato su tu konture koje ste ranije postavili a koje će sprečiti njihovo razlivanje i slivanje. Za rad će vam najviše odgovarati okrugle, mekane, prirodne ili sintetičke četke.
Boje možete mešati na paleti ali i direktno na staklu nanoseći jednu do druge i puštajući ih da se stapaju i same prave nove nijanse. Razblaživanjem rastvaračima koji su preporučeni za vaše boje one će postati tečnije, a tim rastvaračima ćete i prati četke. Ukoliko želite svetlije i prozračnije tonove potrebno je da ih mešate sa bezbojnom varijantom „boja“, i to takođe, možete raditi odmah na staklu.
Kada se završili svoj rad ostaje vam da se hvalite i budete pažljivi prema njemu. Boje za staklo će biti otporne na vodu nakon sušenja, neke od njih će podneti i mašinsko pranje, ali preporučujemo da budete nežni i čuvate ih baš kao što se čuvaju sva likovna dela. Ovo je tehnika koja će tražiti da budete strpljivi i pažljivi, dakle, nemojte žuriti - vratiće vam tako što će u vaš dom doneti puno pozitivne energije.
Postoji, naravno, još načina da ukrasite i osvežite staklene površine, tu su i pokrivne boje za staklo, akrilne boje, pa i boje kojima možete napraviti nalepnice za svoje prozore, ali su to nove teme kojima ćemo pokloniti pažnju narednih puta.
